Фото: Игор Ђурић
----------------------------------
Стампедо купаца
је прегазио све пред собом на такозвани ''црни петак'' (black friday) који пада одмах сутрадан након Дана захвалности. Скоро све
трговачке куће су дале велике попусте и то је изазвало велике гужве у тржним
центрима. Устајали су у поноћ или нису легали уопште да би заузели што боље место
пред отварање продавнице, док су се неке трговачке куће присетиле па уопште
нису ни затварале током ноћи. Сатима су стрпљиво чекали у реду, газили једни
друге, потрошили многе новце да би на крају купили нешто сасвим непотребно.
Мора се потрошити зарађено да би и неко други зарадио. И све тако у круг док
једног дана не пукне ланац па све оде у три лепе...
*
Налетим у
једној канцеларији поново на Сотбејев каталог и опчињен његовом опремом неопрезно узмем да га прелистам. Иначе, за
тако нешто се губи посао. Овог пута ексклузива. Крајем године у Њујорку
аукцијска продаја слика врхунских мајстора: Монеа, Сезана, Ван Гога, Матиса,
Кандинског, Шагала, Модељанија и скоро двадесетак слика Пикаса. Почетне
процењене вредности се крећу од неколико стотина хиљада до неколико десетина
милиона долара. Најскупља почетна цена је Сезанова ''Мртва природа'' (Nature morte aux fruits et pot de gingembre) која износи 35
милиона долара. Затим следи Моне са 20 милиона и Матис са 18 милиона. Зачуђујуће добро се држи Модељани са
сликом Le fils du concierge и почетних 18
милиона долара. Најскупље понуђена Пикасова слика Le fumeur износи почетних 12 милиона.
Капиталиста чији
сам уред чистио и чији сам каталог гледао написао је и залепио цедуљицу свом
секретару (''wanted you to see this''): ''тражи да
видиш ово'', на страници где је приказана глупава скулптура Alberta Giacometi-a која је коштала ''тричавих'' 5 милиона (додуше само у старту).
*
28. новембар
На овај дан увек
је (од када памтим) било напето на Космету. Тај датум се некада обележавао као Дан државности Албаније а данас је
некакав Дан заставе који
обележавају Албанци на Косову. Ми Срби смо на тај дан спавали са пиштољем под
јастуком и једним отвореним оком а Шиптари са пушком поред коња и будни (јер
непријатељ никада не спава).
Данас сам цео дан
радио са једним Албанцем. Нисмо напети ни ја, ни он. Осим од рада а то се овде
не рачуна. И обашка што и ја и он само о том раду и размишљамо. Брига нас и за Велику Србију и за Велику Албанију. Бринемо само о томе
колики ће чек бити на крају недеље. И размењујемо мишљења о томе, мада би неки
то и ''разговором'' назвали. У паузи за ручак частио ме је кафом. И ја ћу њега
сутра.
*
Гледао NBA утакмицу Nets-а. У том тиму тренутно играју и наши момци. Кад год
Крстић убаци у кош на великом видео-биму се појави текст: Serbian sensation!, а испод тога српски грб са четири оцила. А
пуна сала, можда десет-петнаест хиљада људи аплаудира. Лепо је било бити Србин
у Њу Џерзију те вечери. Мада, са друге стране, осамдесет одсто присутних није
имало појма, ни где је, нити шта је Србија. Осамдесет одсто присутних те вечери
не би знала да поименице наброји две-три државе у Европи ако то не би биле
Енглеска, Француска и Немачка.
*
Footbol game: NAVY – ARMY.
Традиционално се
одиграла утакмица у америчком фудбалу између селекција војске и морнарице САД.
Телевизије су преносиле директно а стадион је био пун. Војни елемент је јако
присутан у свакодневном животу Американаца. Није ни чудо јер сваке године треба
прикупити поприличан број људи за њихову армију па на сваки начин покушавају да
је популаризују. Волео бих да видим пуну ''Маракану'' у Београду на фудбалској
утакмици ''Војска Србије '' против ''Муп Србије''. Мада, једно је извесно, и
када би се та утакмица одиграла, а то је за кога би цео стадион навијао односно
за кога не би.
Колико је тај
елеменат присутан говори и чињеница да на скоро свим аутомобилима који возе
стари Американци можете видети налепницу Подршка
трупама или посебне таблице на којим пише Ветеран Кореје, Ветеран
Вијетнама или Ветеран Залива.
Кукала нам мајка, шта би о нама говорили по Београду, и у Америци, да ставимо
таблице на натписом Ветеран Босне или
Ветеран Косова?!
*
Два моја
познаника и новопечена пријатеља Американца на послу подчикнута ипак помало од
мене (али заиста само мало) већ неколико дана шпартају ходницима зграде и вичу: ''пићка!'', ''пићка!''. Имају
проблем да чисто изговоре слово: ''Ч''. Убрзо су тај манир прихватили и други
упосленици у згради: обезбеђење, мајстори, грађевинци и неки службеници. Чак
сам чуо и и једну секретарицу која је раздрагано махала мом пријатељу и викала:
''пићка!''. У једној од најскупљих зграда у Њујорку, у седишту General motorsa, адвокатске
компаније Weil, Gotshal
& Manges, телевизије CBS, козметичког магната Estee lauder, компјутерског великана Apple, империје
играчака FAO schwarz, трговине обућом
Bally, модне куће Porche, банке Chase и још много других познатих фирми, одјекује ходницима: ''пићка!!!'', ''пићка!!!''...
Кад ме питају шта
то значи на српском ја им кажем: ''добар
дан''.
*
Пита ме неки
мамлаз из Марока што је почео да ради пре пар дана: ''Где је Ратко Младић?''.
''Ако те интересује где је, иди па га тражи'' - одговорих му
са таквим изразом лица да му више није пало на памет да наставља разговор са
мном. А убрзо су га и отпустили – има ко ће да тражи Младића, његово је да ћути
и да рмба.
*
Каже ми Ђура (онај
што није сигуран јел' из Јагодину ил' из Крагујевац' ):
''Ја поштено радим пос'о ал' не волем да ме кец'у''.
Најзад мало
шумадијско-моравског шмека.
(''А у реци риба кеца нема кој да пеца'').
*
У лифту: прво смо
упутили погледе један другоме уз смешак и климање главом у стилу ''како сте?''. Око петнаестог спрата смо
ћаскали о времену, празницима и гужвама у граду. Око двадесетпетог сам сазнао
да ни он неће радити овог викенда. Око педесетог, већ на крају, извадили смо
новчанике и показали слике синова један другоме. Нисам веровао да ћу то икада
радити. Старим. Кад будем почео да носим слику куће и аутомобила у новчанику
можете ме већ рачунати за ''покојног''.
*
Овде полицајце у
жаргону зову Dunkin’ Donuts. Код нас у
Србији, а поготову на Космету, звали смо их ћуфтаре.
Полицајци су дакле свуда исти само су кухиње у различитим деловима света
другачије.
*
Тамнопути Рафаел
који ради у истој компанији као и ја и који је у Америку пристигао из неке
латиноамеричке вукојебине сакупља бачену храну из контејнера (мада прима
поприличан чек) и једе је. Али само воће и поврће. Објашњава ми да не једе месо,
вегетаријанац је. Вели да жели да живи здраво и да се храни здраво. Зато ваљда
из смећа једе само воће и поврће.
Да, дефинитивно се
кухиње у свету разликују једна од друге.
Ал' су људи свуда исти: има гладних и ''гладних''. Неки умру гладни и поред
пуне софре: није све у стомаку, нешто је и у глави.
*
Давор Сабљић:
''Драги Игоре,
поставио сам књигу за преузимање. Када будем нашао
времена да одштампам књигу, онда ћу је прочитати. Незгодно ми је читати на
рачунару. Навикао сам да држим папир у руци док читам...
Прочитао сам текстове које си ми послао. Твој стил писања
ми се невероватно допада. Ја поштујем људе који имају ''оштру'' и прецизну
критику. Подаци који се могу наћи у твојим текстовима су заиста аутентични и
све је поткрепљено доказима...''.
*
На врху ГМ зграде
(која по последњим проценама стручне штампе достиже вредност од 3 милијарде
долара) а која има педесет спратова, и која је једна од ретких на Менхетну која
се протеже на површини целог блока, постоји гнездо сокола који тамо живи и
који растерује друге птице, нарочито
голубове и врапце којих је много због близине Централ парка. Тај соко је сада и својеврсна туристичка
атракција а и менаџери зграде благонаклоно гледају на његов боравак на згради (они су платили да се ту донесе), и на његов по њих користан посао
јер нема птица које би прљале и загађивале сјајна стакла и мермер зграде.
Управо у овоме
има симболике коју можемо применити и на Америку у целини и њен однос са
осталим светом. Пребогата зграда ГМ је америчка економија а соко на њеном врху
је америчка политика која се наравно спроводи на силу. Тако и америчка
администрација уз помоћ војске и осталих центара моћи, силе и притисака не
да ситним ''птицама'' да приђу америчком
богатству, штрпну нешто од њега, или се не дај боже посеру по спољашњој форми и
сјају америчком.
Нема коментара:
Постави коментар