Fucking Kosovo!

Фото Игор Ђурић

-------------------------------

ЧИТАЈ ПРЕТХОДНИ ТЕКСТ: СРБИ СУ ДОБРИ ВОЈНИЦИ

Возио сам лифтом на 42 спрат оригиналног Оскара Кокошку (Oskar Kokoschka). Нисмо се нарочито осећали ни ја ни ''он''. Ја у белој радничкој кошуљи са лептир машном а ''он'' умотан у фолије, ћебад и на крају закован даскама. Момак који га је ''транспортовао'' био је потпуно равнодушан према уметности. 

*

Амерички црнац Џери се посвађао са бразилским црнцем Џо-ом. Овај први ми каже а не би ли напакостио овом другом:

''Ма Џо и не зна које му је боје кожа''.

*

Покојни деда Данило, Бог да му душу прости, некад ми је говорио:

''Налетећеш ти на ''рутав нос''''.

Е па деда, налетео сам - Америка и фирма у којој радим - ето то ти је тај ''рутав нос''.

ПС

''Рутав нос'' отприлике значи: кад те неко обори на земљу из те перспективе ти можеш да му видиш длачице у ноздрвама.

*

Давор Маљевић:

''Расплакао си ме овом књигом ''Метохија и Косово'' мада нисам никад био тамо. Брате Србине, ово што сам прочитао стварно боли, а не можеш ништа да урадиш да буде боље а знаш да смо у праву.

Надам се да ће то једног дана доћи на своје, мада.... не смијем ни да помислим, а камоли да напишем.......

Ништа Игоре, само настави, нека буде бар записано да наша дјеца могу да прочитају праву истину о нама.

Хвала на свему !!!''.

*

Кад неко каже (а често се чује та отрцана фраза и данас сам је чуо кад сам некоме рекао да ''ми се Америка генерално не допада'') да ''о укусима не вреди расправљати'' - одмах се таквога клоним ''као ђаво од крста''. Забога, укуси су једина ствар о којој вреди и треба стално расправљати!

*

На снимању телевизијског програма испред зграде где радим, окупио се један вод маринаца поводом америчког Дана ветерана. Супервајзор ми каже:

''То је најбоље од америчке војске''.

Ја му кажем:

''Знам их, борио сам се против њих''.

Овај ме зачуђено пита:

''Па какви су борци, ко је победио?''.

Рекох му:

''Борци нису никакви а ко је победио видиш и сам: они се сликају за телевизију а ја чистим около''.

*

Добио сам песму од Вељка:

Сећање на пријатеља

К'о сиви орао

носићу твоје име, пријатељу,

у својим молитвама...

Ал нећу узлетати високо.

Где год да кренем.

Научили смо се

још као млади

неким тешким животним знањима.

Хвала ти, и зато што то нисам сам.

Кад тебе нема,

ја ћу памтити...

*

Прво су се страствено љубили, у 03:00 сата ујутро на метро станици Chembers st..  А онда му га је она извадила и ''ручно обрадила''. Били смо само нас троје на станици: њих двоје забављени својим ''послом'' и ја који сам се правио да не гледам. 

*

Мали Роландо који вози велики лифт, стари Роландо Аутик са Кубе, по цео дан у лифту онако за себе говори:

''Fucking Kosovo''.

*

Илегалног продавца сувенира са 5. авеније после неколико безуспешних покушаја обезбеђења да се склони: пријавише полицији. Дошла полиција, двоје кола, озбиљни, мрки. ''Склони се'', ''нећу'', ''склони се'', ''нећу''... Они се нешто домунђавају а чичица ''ни пет ни шест'' седе на тротоар. ''Устани'', ''нећу'', ''устани'', ''нећу''... Два сата су се убеђивали и ништа. Мислите да је неко покушао на силу да га подигне?! Боже сачувај! Нису га ни пипнули. Отишли си по налог или нешто слично. Кажу да то зна да потраје.

*

Преславили први Ђурђиц на Новом континенту уз моје чврсто убеђење да овде нећемо славити следећи. Наравно да сам се напио и повраћао. Да се макар по нечему подсетим на праву српску славу.

*

Баћо:

''Нек ти је срећна Слава, о Игоре Ђурићу!

Да ти Бог и Свети Георгије подаре снагу и мир,

који су ти (верујем) потребни у овом часу,

да ти љубав и веру оснажи,

напој жеднога,

нахрани гладнога,

и наздрави једну старом друштву''.

*

Златко:

''Слава великомученика Св. Георгија нека Вас утврди у вери, нади, међусобној љубави и подари сваку благодат, на многаја љета. Срећна крсна слава. Прочитао сам натенане твој текст и у штампаној верзији дао Радошу да га прочита. Аргументација ти је солидна, сугестивност изазовна и плениће сваког Метохијца, покушај вредан пажње да се студиозно трага и брани наша ствар. Оваква књига нам одавно треба и дај Боже да их има што више!''.

*

Апсурд:

Први пут у животу радим веома много, и то тешке физичке послове,  радим то поштено, релативно добро и зарадим, живим повучено и тихо, не обилазим бирцузе, не лутам никуд, и...? Кад улицом прођу родитељи са децом и виде мене где и како радим, кажу: ''Ако не будеш добар, не слушаш родитеље, не завршиш школе и тако даље: завршићеш као он''. А деца ме сажаљиво погледају.

*

Thanksgiving day. Велика парада улицама Менхетна коју није могла да поквари киша која је ''рондала'' два дана. Извршен је ових дана ''геноцид''. ''Геноцид'' над ћуркама. То је само логична последица и след догађаја након геноцида (без наводника) над Индијанцима.

Овај дан се у Америци прославља (и то је државни  празник са два нерадна дана) у спомен тога што су Индијанци дали гладним досељеницима ћурке и тако им омогућили да преживе а ови су им се после у знак захвалности одужили на тај начин што су истребили све Индијанце а ових дана су на добром путу да истребе и ћурке. И ми смо појели једну, додуше не купљену него добијену на поклон и ја сам у старту дао до знања околини да сам и даље ватрени присталица тамањења прасића и јагњића о празницима и да ми не пада на памет да следећи празник филујем ћурку. Ћуреће месо је суво и неукусно и једино јој се може признати естетски моменат кад онако хрскаво-кафено-жућкаста и велика запоседне астал за ручавање.

*

Случајно сам срео бившег председника САД Џимија Картера (колико случајно може бити што сам ја био на свом радном месту а он у посети телевизији која се налази у згради где је моје радно место и исто тако сам ''случајно'' срео и изблиза са свега пар корака видео још многе славне личности у Америци као што су глумице сестре Круз и Мишел Фајфер, боксер Кличко, певачица Бјонсе, бициклиста Армстронг, Џон Траволта и Брус Вилис, Хали Бери, кошаркаш Тони Паркер и жена му Ева Лонгрија, Џенифер Лопез (е, имају право за њену гузу) и још многе друге  свакодневно и на згражавање мојих америчких колега што сам тотално равнодушан према тој балавурдији). (Или можда и нисам толико равнодушан чим имам потребу да их овде побројим). 
      Прошао је са неупадљивом пратњом агената тајне службе. Већ су га године сустигле и то је сада један стари али однеговани господин. Некада смо га звали Џими Картер ''Кикирики'' јер се у то време говорило да поседује плантаже за узгајање тога, е сад 'бем ли га, воћа или поврћа. Био је председник САД у време ''исламске револуције'' у Ирану и кризе са таоцима у америчкој амбасади у Техерану (где су се Американци тада а и сада осећали као ''прасићи у Техерану'', што би рекли: веома непријатно). Он је и издао наредбу за ослобађање истих која се неславно завршила по америчке специјалне јединице. Дочекао је Тита у Вашингтону и најзад кад је Тито умро у немогућности да дође послао је своју мајку на сахрану што се тада сматрало великим знаком поштовања. Покушавао је са мировним иницијативама на Балкану, уосталом и у другим деловима света где је било криза, написао је неколико књига, био је противник бомбардовања и Клинтонове политике према Србији, добио је ''Нобелову награду'' за мир 2002. а изгубио председничку фотељу од Роналда Регана 1980. Џими Картер је 1978 године потписао федерални зајам граду Њујорку и тако га спасио од банкротства који је претио због финансијске кризе која је започела 1975.

Симпатичан чова.

Ето, видех макар бившег председника САД. Да је то неким случајем био Клинтон... ко зна и какво бих искушење пао. Овако ништа...

*

Купио изванредну енциклопедију о гитарама Totally guitar– The definitive guide.

ЧИТАЈ СЛЕДЕЋИ ТЕКСТ: ПИЋКА, ПИЋКА!